Kupanje u bazenima, rekama i jezerima koji nisu bakteriološki čisti može da uzrokuje zarazu. Upala se leči pet do sedam dana antibiotskim i antimikotskim kapima i mastim.


Foto: Thinkstock

Osobe koje imaju osetljivu kožu sklonu alergijskim dermatitisima ili ekcemima imaju i veći rizik da dobiju infekciju spoljašnjeg uva. I oni koji preterano revnosno čiste ušni kanal štapićima mogu da naprave mikropovrede kože, koje se lako inficiraju u kontaktu sa prljavom vodom. Ušna mast koja se normalno stvara u ušnom kanalu predstavlja prirodnu zaštitu kože. Ako se previše često uklanja, koža se istanjuje i postaje podložna infekciji. 

Ceruminozne žlezde su izmenjene znojne žlezde i produkuju tamnožuti sadržaj u ušima - objašnjava dr Srđan Milićević, specijalista ORL iz ordinacije "Milićević". - Ceruminozne žlezde i cerumen imaju zaštitnu ulogu i kada se naruši taj mehanizam, uz vodu i čačkanje uha, dolazi do upale kože, odnosno spoljnog slušnog kanala. 

Letnje infekcije spoljašnjeg ušnog kanala su, u stvari, zapaljenja kože koja su izazvana kontaktom sa bakterijama i gljivicama koje se nalaze u prljavoj vodi, ili prilikom rada u prašini. Uglavnom se javljaju nakon kupanja u slatkoj vodi kao što su reke i jezera, a nešto ređe u morskoj vodi. Najčešće nastaju kao infekcije korena dlake u spoljašnjem ušnom kanalu, a zatim zahvataju ceo ušni kanal koji je kod dece dužine oko dva i po, a kod odraslih oko tri i po centimetra. 

Postoje dve osnovne vrste upala - ističe dr Milićević. - Difuzna u celosti zahvata spoljni slušni hodnik, a kod tzv. čira uha primećuje se ograničena gnojna kolekcija. 

Infekcije spoljašnjeg uva neće proći spontano, i vrlo lako mogu da se iskomplikuju otokom okolnih limfnih žlezda. Javlja se i snažan bol koji zahvata zglob donje vilice koji onemogućava otvaranje usta i uzimanje hrane. U težim slučajevima stanje je praćeno povišenom telesnom temperaturom. 

Upala spoljašnjeg uha se leči od pet do sedam dana. Koriste se antibiotske i antimikotske kapi i masti. One se nanose na gazu koja se stavlja u ušni kanal. Gazu menja lekar svakog drugog dana. Ukoliko je bolest praćena temperaturom i otokom limfnih žlezda propisuju se i antibiotici, najčešće u obliku kapsula.