Primarijus dr Vojislav Lekić o uzročnicima i posledicama zaraznih crevnih bolesti kod najmlađih: Osnovni problem je dehidracija, a dolazi i do poremećaja acidobaznog i elektrolitnog sastava.

Foto: P.Mitić

ČAK 20 odsto dece uzrasta do dve godine koja dolaze u pedijatrijske ambulante, imaju problem akutne dijareje, koju izazivaju zarazne crevne bolesti. Stručnjaci upozoravaju da je smrtnost od ovih bolesti velika, oko 18 odsto, a na ovaj procenat u velikoj meri utiče stanje u zemljama tzv. trećeg sveta. Najčešći razlog smrtnog ishoda u tim slučajevima je akutna dehidratacija.

Uzročnici koji mogu da dovedu do poremećaja su virusne, bakterijske, parazitarne infekcije, lekovi i alergije na određenu hranu. U najvećem broju slučajeva izazivač zarazne crevne infekcije je rota virus, i to najčešće kod dece uzrasta od šest meseci do dve godine. Bolest može da bude veoma teškog oblika, i zbog toga od 2006. godine u nekim zemljama postoji vakcina protiv rota virusa.

Do infekcije može da dođe direktno kontaktom iz okruženja ili indirektno putem hrane, vode - kaže primarijus dr Vojislav Lekić, načelnik Bolnice za pedijatriju "Dr Olga Popović Dedijer", KBC Zvezdara. - Rota virus je izuzetno patogen. Dovoljne su samo četiri partikule, četiri virusa, da naprave infekciju. Veoma je infektivan, i dovoljno je da se dete koje ima rotavirusni gastroenetritis skine za pregled, pa da ta prostorija već bude prokužena, a dete koje sledeće dođe na pregled je u riziku većem od 80 odsto da dobije infekciju.

Kakva ja klinička slika zaraznih crevnih bolesti?

Osnovni problem je dehidracija, gubitak tečnosti, a klinička slika može da bude laka, srednje teška i teška. Uz gubitak tečnosti dešava se i poremećaj acidobaznog i elektrolitnog sastava, što čini osnovu svakog života.

NE PREKIDATI PODOJ
 * Da li treba da se prekida podoj tokom bolesti?

Ne, majčino mleko je najbolja solucija za rehidraciju. Tu je najoptimalniji odnos nutrijenata a ima i imunoglobulina koji deluju protektivno.

Šta se u takvim slučajevima preporučuje?

Za lečenje virusnog proliva rehidracija je najvažnija. Smatra se da je jedan od najvećih pronalazaka u medicini aktivni kotransport natrijuma i glukoze. Ranije su bili stavovi da se deci sa prolivom uvode rigorozne dijete da bi se sačuvala homeostaza. Međutim, uočeno je da to dovodi do mnogo sporijeg oporavka, organizam slabije reaguje, slabije se brani. Shvaćeno je i da vodu uvek mora da prati natrijum. Obična voda, bez natrijuma, ne vredi, ona će samo da "prođe" kroz creva. A da bi natrijum ušao u organizam, potreban je šećer. Zato su napravljene formule za oralnu rehidraciju.

Kako se koriste sredstva za oralnu rehidraciju?

Prvenstveno su namenjena za lake i srednje teške oblike, dok se za teške daje intravenska rehidracija. Treba što pre početi sa unosom tečnosti i hrane na usta - per os. Kod povraćanja se isključuje unos per os, jer može da provocira povraćanje. Nakon jednog do dva sata se uvodi formula za oralnu rehidraciju, i ako dete ne povraća, posle četiri do šest sati od početka lečenja može da počne sa uzimanjem hrane.

Koje namirnice mogu da se daju?

Važno je da ishrana bude ujednačena, lako svarljiva i nutritivo pogodna. Ustanovljeno je da nisu sve funkcije creva odjednom prestale. Oko 80 i više odsto resorpcije složenih šećera, 70 odsto proteina i do 60 odsto masti se potpuno očuva. Preporučuju se bareno povrće, pirinač, krompir i šargarepa, sveža banana i pečena jabuka. Sokovi se ne prepručuju, jer ubrzavaju motilitet creva.

Foto: novosti.rs

Da li mogu da se uzimaju meso i mleko?

Bareno meso se uvodi nakon prestanka febrilnosi ili četiri sata nakon povraćanja. Uzimanje mleka zavisi od uzročnika. Ako je zahvaćeno tanko crevo gde se luči laktaza, enzim koji je najvulnerabilniji, postoji prolazni oblik intolerancije laktoze, šećera iz mleka, i zbog toga se uvodi ishrana bez laktoze. Ako je dete starije od godinu dana, preporučuju se fermentisani proizvodi od mleka - jogurt, kiselo mleko, kefir, mladi sir, jer tu ima vrlo malo glukoze, od dva do pet odsto, belančevine su već denaturisane i lakše se resorbuju.

Šta je sa sojinim mlekom i preparatima?

Ovi proizvodi se izbegavaju. Ustanovljeno je da povećavaju stvaranje veće koncentracije ženskih polnih hormona.

Na koji način može da se ubrza oporavak?

Treba uzimati probiotike. To su anaerobne bakterije, kojih u odraslom čoveku ima 1,5 do dva kilograma. Mi njih hranimo stvarima koje mi ne možemo da svarimo - prebioticima, a zauzvrat oni sprečavaju da se u organizmu razmnožavaju patogene bakterije, imaju imunomodulatorsko i imunostimulatorsko dejstvo.

Da li ovi preparati mogu da imaju i neke neželjne efekte?

Vrlo retko daju komplikacije, ali treba biti oprezan kod pacijenata koji su na imunosupresivnoj ili hemioterapiji, jer tada i te bakterije mogu da postanu loše.

U koje vreme treba uzimati probiotike?

Ne smeju da se piju u isto vreme sa antibioticima, jer će antibiotik da pobije i njih. Najbolje je da se između ova dva preparata napravi pauza od dva do tri sata.

Kada se treba javiti lekaru?

Ako je dete uznemireno, plačljivo, ima više vodenastih stolica, temperaturu. Što je dete mlađe, pre se treba javiti lekaru. Proliv uopšte ne mora da bude zbog infekcije creva, može da se javi zbog upale uva, zapaljenja u urinarnom traktu, sepse. Takođe i povraćanje može da se javi zbog raznih uzročnika - traume, endokrinih poremećaja, srčanih ili bubrežnih oboljenja.

Kako se postavlja dijagnoza?

Na osnovu kliničke slike, a rade se i parametri iz krvi, CRP, natrijum, kalijum, jer je nekada vrlo teško vratiti elektrolite u ravnotežu.

Koliko traje lečenje?

Zavisi od uzročnika. Akutni gastroenteritisi uglavnom prođu od četiri do sedam dana. Ako traju duže od 14 dana, onda su hronični, i zahtevaju ozbiljnija ispitivanja.