Polenske alergije su retke kod beba, najčešće se pojavljuju kod dece posle treće godine života, a simptomi ponekad mogu biti slični infekcijama izazvanim virusima.

Foto: Guliver/Getty images/Thinkstock

Najveći problemi se javljaju s početkom proleća i pojavom polena u vazduhu, naročito u maju kada je najveća koncentracija polena trava, borova i lipe, a u junu, osim polena trava i lipe, i polena bokvice i kiselice.

"Kod dece se alergija najčešće ispoljava kroz tegobe organa za disanje, najčešće kao polenska kijavica, najčešći simptomi su uporno kijanje, pojačana sekrecija iz nosa, svrab nosa, čujno disanje i hrkanje, smanjen osećaj mirisa", rekla je danas Tanjugu pedijatar dr Danijela Todorović.

Ona je dodala da se često javlja i svrab očiju i pojačano suzenje, može se javiti i grebanje u grlu, ponekada i poremećaj sluha.

Todorović objašnjava da tegobe zavise od vremena cvetanja biljaka, vremenskih prilika u sezoni cvetanja (temperature, vlažnosti, vetra), količine polena u vazduhu koji može znatno da varira.

"U ređim slučajevima alergeni mogu da prouzrokuju napad astme i zato prolećne alergije treba ozbiljno shvatiti i potražiti pomoć lekara koji će preporučiti način lečenja i prepisati odgovarajuću terapiju", istakla je Todorović.

Da bi se utvrdilo da li je i na šta neko alergičan, doktorka preporučuje alergološko testiranje, tokom koga se najčešće rade kožne probe na paletu inhalatornih alergena, takozvani "prik test" (prick test), a postoji i alergološko testiranje iz krvi.

Međutim, Todorović je istakla da, iako sva testiranja mogu biti negativna, ne znači da nije prisutna alergija, jer su alergeni brojni i nisu svi obuhvaćeni alergološkim testiranjem.

"Ako se potvrdi alergija na određeni alergen, lekar će odrediti terapiju, prvenstveno antihistaminicima koji mogu da se primenjuju u dužem vremenskom periodu, odnosno koliko god je neophodno", rekla je Todorović.

S druge strane, ona roditeljima preporučuje preduzimanje preventivnih mera, odnosno ono što roditelji mogu da preduzmu da bi njihovo dete potpuno izbeglo ili bar smanjilo kontakt sa alergenom koji kod njega dovodi do simptoma alergije.

Todorović je uklazala da koncentracija polena znatno varira tokom dana, najveća je u jutarnjim časovima, a vetroviti dani takođe mogu pogoršati stanje, jer vetar olakšava polenu da dođe u kontakt sa alergičnim osobama.

Veća koncentacija polena je prisutna i tokom toplih i suvih dana, a najmanja koncentacija polena u vazduhu je posle kiše.

"Posle boravka u prirodi potrebno je da po dolasku kući roditelji umiju dete, operu mu ruke, počešljaju ga i promene mu odeću, jer na taj način eliminišete alergene koje je donelo iz spoljne sredine", preporučuje Todorović.

Ona, takođe navodi da tokom najveće koncentracije polena na koji je dete alergično, detetovu odeću ne bi trebalo sušiti napolju, kao i da je važno da dete ne bude izloženo duvanskom dimu i jakim mirisima, jer ovi faktori štetno deluju na sluzokožu i ubrzavaju dejstvo prisutnih alergena.

"Alergija se definiše kao prejaka reakcija organizma na agense iz okoline, koje organizam prepoznaje kao opasnost, na šta reaguje burnom odbranom", objasnila je Todorović i dodala da su nejčešći simptomi alergije kijanje, obilna vodenkasta sekrecija iz nosa, suzenje i cvenilo očiju, svrab, kašalj, promuklost, grebanje u grlu, osip po koži, proliv, povraćanje i, u težim slučajevima, otok disajnih puteva koji može dovesti do gušenja.

"Za pojavu alergija postoji genetska predispozicija, pa kada dete ima problem, roditelji navode da su i oni imali ili da i dalje imaju alergijske reakcije u vidu polenske kijavice, ekcema, astme", zaključila je Todorović.